Ne, nije rič o sladunjavoj pričici, patnji mladog luđaka, neizmjernoj čežnji. Ovo je priča o čoviku koji nekog prati i kad ne gleda po koraku je zna. Zamislimo za početak jedan lipi par koji šeta ulicon. Ona je obučena u prozračnu litnju haljinicu, on je obučen normalno (ako je to danas uopće moguće) ona ima smiješak na licu, gleda oko sebe sa velikin sunčanin naočalama i čini se da je sritna. Čovik koji je obučen normalno gleda prema njezinon licu i čini se ljut… zašto je ljut?
Zanima ga šta to ona tamo okolo čačka?
Ovo je priča o posesivno opsesivnon danu jednog bolesno ljubomornog muškarca.
Naš vrli par je u vezi nepuna dva miseca. Kad su se upoznali ona mu je rekla da ako šta mrzi je to da je neko ljubomoran, on je reka: “Uf i ja isto, to od mene nećeš doživiti, ne brini.” Ona se iskreno nasmijala i rekla: “YES, napokon neko normalan”. Al se zajebala grdno, nakon dva tjedna provedenog u njezinon društvu, shvatia je da je ona jedna jako vrckava osoba koja stalno skakuće po ovoj maloj zemlji, nikad nije doma, nikad ne odgovori na poruku u roku 5 minuti i to ga već danima jako ljuti. U početku je nekako i trpia ta njezina eskiviranja, kombinacije, malverzacije, razgovore, a onda je zaključia da će ispaliti na živce, i da ne more više protiv sebe, pa je odlučia pokazati svoje pravo lice jednog oblačnog petka.
Kako dakle izgleda dan jednog OPBP čovika. Inače OPBP je kratica od (OPSESIV-POSESIV-BOLESNI-PSIHOPAT) Odakle uopće da krenem, od noći ili od dana, luđak ionako nikada ne spava.
23:00 pm – upravo su došli iz kina, doveza je isprid stana, nakon šta joj je 6 puti ponovia da ga mora obavezno nazvati prije spavanja da on provjeri jeli diše, ona je rekla da će mu poslati poruku, on je ljutito odbia taj nenormalni zahtjev jer mora biti siguran da ona stvarno priča s njin i da ga ne sakriva isprid nikog živog ko živi s njon u njezinon stanu. Naravno dok je izlazila iz auta on se nije pomaka s mista jer je također mora biti siguran da je ušla u taj stan, tek kad je vidia da je upalila svitlo, potega je po gasu i poša leći.
01:00 am – nakon šta joj je od jedanaest i kvarat do ponoć ipo ispira mozak prije spavanja o tome koliko ga ona voli ili ne, luđak i dalje ne može zaspati. Nekako mu se učinilo da joj je boja glasa bila drugačija u sekundi kad je on nju pita jeli joj lipo s njin, “Nekako kada se zamislila” i sad ga to muči za poluditi, a još kad je pita jeli još vridi dogovor za sutra, ona je rekla da koji je to dogovor sutra, “Ne doživljava me” misli se naš junak i bespomoćno se vrti u kaljuži svojih misli i ne more zaspati da ga ubiješ..
04:15 am – odjedanput se probudi u znoju, sanja je da je vidia kako priča sa drugin tipon, koji je da budemo iskreni bia zgodniji od njega u snu, usere se istog časa i onako ka fol ode pogledati koju mu je zadnju poruku poslala na viber, kad gle čuda četiri i kvarat a ona na mriži, a zna da joj je trošenje gigića slabija strana i da se uvik isključi kad s nekin ne priča, šta sad, kuda kamo, meni se mislila sakriti, sve ja vidin, bespomoćan napadaju ga svakave mračne misli, ali nekako uza pustu muku jedva ponovno zaspe
09:00 am – upravo se probudia, ona više nije na mriži, a nije mu poslala ni poruku za dobro jutro šta znači da je sigurno s nekin tipkala do jutra pa sad krmi kad prasica, a neće ne spavati promisli naš sajho i brže bolje je nazove,
-A disi ti cilo jutro?
-Cilo jutro, pa tek je devet
-Ajde diži se idemo na kavu,
-Ne mogu na kavu, dogovorila san se već.
-Lipo od tebe bome kakvi su to dogovori ako ja nisan uključen u njih, ti tribaš znati da je prva kava ujutro uvik rezervirana za mene, a onda za druge, jesi čula, jesi čula,
-Nisan čula..
-Sad se još i inatiš, ma znaš šta ajde ti lipo na kavu sa drugima svaki dan mene više neš ni čuti ni viditi (vrlo je poznato da svaka opsesivno-posesivna osoba doživljava ispade tipa nećeš me više viditi ako napraviš to i to, primjerice naša junakinja se malo pristrašila jer joj se čovik stvarno sviđa i ne zna zašto se sad on bezveze ljuti, ali svi oni koji su imali posla sa luđakon znaju da se prijetnje nećeš me više viditi na veliku žalost nikad ne ostvare, jer oni su toliki luđaci da ih se nemožeš riješiti sve da oćeš)
Našoj junakinji ništa nije jasno, ali bolje ga ostaviti na miru kad je ljut i ne javljati mu se
17:00 pm – zvoni mobitel
-ALOOOO- kaže ona..
-Jesi ti sad cura jedna, cili dan se meni ne javiti..
-Reka si mi da te više neću čuti, šta san tribala?
-Da je tebi stalo do mene, javila bi se ti, malo bi razmislila o svon ponašanju, i molila za oprost..
-E da ne bi (na ovu rečenicu sajho poludi, ako šta mrzu to je kad in se inatu, e sad ona ka ne bi, kad čuju e da ne bi poželu da momentalno oglušu kako nikad više u životu ne bi čuli ovakvu iritirajuću rečenicu)
Nekako priđe priko ove nenormalne izjave, pa priupita: “Petak je večeras, ideš di”
-Iden.
-Kad ideš? S kin ideš? U ku uru ideš? Kad se namjeravaš vratiti? Pošalji mi sliku kad se spremiš da vidin šta si obukla! Koje ćeš piće piti? Koliko ćeš pića popiti? Jeli ta s kojon ideš ima nekog brata, rođaka, susjeda koji ide s vama?? -I još niz luđačkih pitanja padne u sekundi… ipak od svih tih informacija koje bi tia znati upita samo jedno: S kin ideš?
-Ti si lud-odgovara ona – Neću se ja tebi opravdavati di ću i šta ću, ja mislin da je najbolje da mi prikinemo..
-I ja mislin.- Odgovori on i poklopi slušalicu
Vidno uzrujan odluči joj pokvariti izlazak, jer ako je on nesritan biti će i ona, nazove prvu budalu koju će iskoristiti da ide s njin vanka samo da se ona ne bi zabavljala sama i u miru.
Za to vrime ona je sritna jer je napokon slobodna, ionako je spalila već sa njegovin luđačkin ispadima, nabaci na sebe svoje najbolje izdanje i krene u svit..
23:14 pm – Cila sritna ulazi u kafić s frendicon, kad eto onoga koji i kad ne gleda po koraku je zna… stoji u kantunu spreman da joj usere izlazak, bilo bi glupo sad da ode ća kao radi njega, pa nekako odluči ostati u iston prostoru ka i on… ne prođe pet minuti, nasadi joj se za vrat sa pričama šta je to obukla, da je jedva dočekala da je on ostavi, da nikad od nje ni cure ni žene, da bi ona faćkala i u dućanu i na ulici, i ispod zemlje, i na marsu, a on je tako dobar i ne zna šta je izgubila..
Jadna od muke strusi po boce votke i ode doma leći samo da ga ne sluša, isključi mobitel i zaspe onako devastirana..
11:00 am – Budi se, glava puca, pali se mobitel, 21 propušten poziv 14 poruka, 6 nepročitanih na viberu, 4 na wacapu, 7 na mesinđeru, 3 propuštena na mobitelu od njezine frendice, 9 na mobu od njezine sestre..
14:00 pm – naša junakinja bespomoćno gleda u zid, na pamet joj ne pada ništa pametno kako da ga se riješi… šta je dalje bilo zamislite sami, a za kraj mali zaključak:
Malo ljubomore triba postojati, ona nas ponekad čini i opreznijima i poslušnijima
Ali globalno gledajući.
Ljubav nije ljubomora, posesivnost, ludilo, nenormalna pitanja i 600 poziva na dan.
Ljubav je zdrava, slobodna, i prekrasna.
Zato od OPBP bižite istog trena, nema tu sriće, a koliko ja znan na svitu još uvik ima ljudi koji će van pokazati da život u paru može biti nešto najlipše na svitu
Za onih 25 posto normalnih ljudi, ugodan ostatak vikenda!
