Pomno mjerkanje i razočarenje kada se umjesto ‘takujina’ u rukama najrenika našao -fotoaparat.
⁃ Lipi moj, ajde izaberi, nema čega nema, dozivala je novinara razgovorljiva i srdačna teta u plavom ‘trlišu’ pokazujući ispred sebe na banak i dva reda ‘debelih’ crvenih ‘kašeta’.
Mjesto radnje bila je ribarnica, vrijeme – rano jutro, 6. prosinca.
Petak, tradicionalno udarni dan za prodavače i kupce u zadarskoj ribarnici, uz to i prikladan blagdan, danas baš i nije bio naročito pamtljiv, ni jednima, ni drugima.
⁃ Ima friške ribe, ima. Lipo je sinoć učinilo na moru, poslin onih pustih kišurina. Ma, zaludu, neće niko da kupi ništa. Dođu, pitaju, pogledaju i odu ća. Ne znan, ne znan. Katastrofa. Ili ljudi nemaju para, ili šta…, priča skrušeno sitna ženica u rozoj ‘vešti’ s čizmama na nogama, dodajući kako je prava šteta, jer riba nije nikad bila bolja.
⁃ Bome, ni jeftinija, nimalo tiho naglašava.
Taman da krene u raspravu s barbom pod kapicom ‘francuzicom’ kojemu crnom kemijskom olovkom ispisana cijena na bijelim papirićima i nije izgledala tako privlačna…
⁃ Ma, di to more toliko koštat, samo kod nas. Kradu nas, ko će penzionerima dati novca, ‘kontraštavao’ je gospođi s druge strane pulta. Naravno da su pali i ‘beštima’ i da su se na unakrsnom ‘repertoaru’ našli i Zoran i Tomislav i Slavko i Nadan i Željko i Željka. I ‘lupeži’ i ‘referendum za brak’…
⁃ Ne znan otkud vam da je ulov bija dobar. Bude nešto ribe, ali nema pravih bokuna, I ako ima, ode to restoranima. No, zna se i tu pronać, samo slabo danas, otkriva nam šjor u debeloj jakni koji za sebe kaže da je ‘pravi’ ribar i to punih ‘eto, ravno pedeset i nešto lita’.
⁃ Kupaca je sitno, ali nadan se da će ih biti nešto kasnije, kada se spusti cijena. Nema svit šoldi za riblji meni na stolu, baš svaki tjedan. Ukoliko i ne mogu bez nje radije idu u kakav trgovački centar pa tamo uzmu smrznutu ribu iz tko zna kakvog i čijeg uzgoja, razmišlja na glas ‘brko’ za štandom usput spominjući i ‘majku’ i ‘krizna vrimena’.
U potrazi za morskim ručkom, ‘peškarijom’ su prošetali majka i kćerka iz Poličnika. Kako bilo…
⁃ Ne možemo reći da nam cijena odgovara, ali danas je petak. Naučili smo se tako, naći ćemo već nešto, moramo, a da bi to tu moglo i niže koštat, normalno da bi, poručuje starija, Marija.
⁃ Pišite, evo diktiran. Orada osandeset, brancin šezdset, lignja stodvadeset, a dan i za sto kuna. Mol ti je šezdeset, hobotnica pedeset, al neka i za četrdesetipet, inćuni petnaest, srdela san računala dvadeset pa neka su i deset kuna, sipa sedandeset, trlja četrdesetak, oborita riba oko stotrideset, kovač stošezdeset, zubatac stoipedeset kuna fiksno bez cinjkanja, onda ugor šezdeset, školjke između osandeset i stodeset kuna, nabrajala nam je teta s početka teksta.
Prema riječima ‘poznavatelja prilika’ – na ribarnici uobičajen dan…