Od svakog po malo, a sve skupa ništa! Sad će već godina dana otkad san i službeno slobodna cura. Brzo je prošlo i uopće se ne osjećan slobodno. Kako to uvik biva taj isti koje me zauzeo, a bome i sa stilom oslobodio, javio se i prije nego san mislila. Možda je misec dana prošlo dok mu je do glave došlo šta je napravio i da je vjerojatno izgubio svoju ženu, majku, kraljicu. Jer njemu san to i bila. I onda čemu sve to. Jel bila kriza srednjih godina, zasićenje, bižanje od obaveza, želja za promjenom…šta god nije mi ni bitno jer me niti jedno objašnjenje nebi zadovoljilo. Al aj dobro, davno san ja prihvatila da san preslaba na njega i popustila san tako da je u toj mojoj “slobodnoj godini” bilo svega osim moje slobode. Valjda to tako ide. Ipak, prominilo me sve to. Postala san drskija, hladnija, počela gledat malo više na vlastita zadovoljstva. I tako je i krenilo. Dođe jedan sa strane pa bari, nudi sve i svašta iako mu ti ne daš ništa. Pa vidiš da ovaj šta te oslobodio nije jedini prekrasni, zgodni, pametni, zanimljivi… i s vrimenom, iako i dalje držiš lanac oko noge, zalutaš sa strane malo da vidiš kako je kad krećeš ispočetka. E onda se tu javlja problem. Svi su oni dobri dok si im lovina, dok ti ispunjavaju želje i pokušavaju te impresionirat. Ali kad zatraže povratnu informaciju, ili u ovom slučaju povratne osjećaje, e tu zapne. Onda te počne češat onaj jebeni lanac oko noge kojeg nemožeš nikako skinit. Ili nemožeš ili nećeš…zapravo prije da nećeš. Ali uvik se nađe izlika, kao ako je taj novi zapravo toliko dobar onda će to sve doć samo do sebe i zaboravit ćeš na ovog koji te zapravo označio za cili život. I kako sad dalje? Nikako… pustit da ide pa šta bude. Druge nema.
I pustila san. I uzimala od svih tih sa strane dovoljno da mi nadoknade sve šta On ne daje, ne može ili neće…ali svejedno se uvik Njemu vraćaš. Rekla bi nažalost, ali neman pravo na to jer je to ipak mojim izborom.
I šta se dogodi? Dođe frajer koji je na razini po svemu i stvarno odlučiš maknit se od prošlosti, ali se jave stare boljke koje on ne može skužit. I nije on za to kriv. A ja ih ne znan objasnit.ja, ona koja nikad ne staje pričat, koja knjige može napisat… ali kad triba nešto pametno reć e onda je to problem. I sad ti to njemu objasni!!! kako??? pa se frajer, budući da i je frajer, naljuti jer nije papak i ne da ti da od njega uzimaš samo dijelove njega koji ti tribaju već ti oće davat sve ali i očekuje sve. A ti mu želiš to sve dat samo ne znaš kako pokazat. Kako mu reć da te strah opet se otvorit, ponudit cilu sebe na raspolaganje? Kako mu reć da te strah da će on to iskoristit, baš onako kako si ti do sada iskorištavala sve one usputne samo kad ti je tribalo? Kako znat da njemu nije do malo nježnosti i smiha jer to ne dobiva od onog od koga oće? E to se ne može znat nikako. Triba se prepustit i vidit šta ti nesigurnost nudi. Možda se i isplati. Samo se triba sitit da sve to može super ispast. A duboko u duši i sam možeš zaključit jel to predodređeno na rok trajanja ili u nedogled. Jer ipak, jednom davno si i krenio tim putem i proveo lipe trenutke. Završili su, ali ne kažu uzaludno sve se događa sa razlogom.
Ako ti je dovoljno ža kad pomisliš da tog novog nećeš imat u životu jer se kočiš e onda je vridan pokušaja. A jebemu, možda ću zvučat hladno i bezobrazno, ali ako i propadne uvik se imaš kome vratit zar ne? Lanac se uvik može zavezat, problem ga je samo odvezat. Ružno za reć, ali upravo taj koji te obilježio za cili život ti na kraju postane onaj od kojeg ćeš uzimat po malo jer je samo to i zaslužio, dok ne nađeš nekog od koga ćeš imat hrabrosti uzet baš apsolutno sve šta zaslužuješ!
